Efektno, a bez Photoshopa

Iz sadržaja najnovijeg broja 69 časopisa ReFoto prenosimo članak o tome kako postići odlične fotografske efekte bez korištenja Photoshop-a – danas napoznatijeg, softverskog alata za obradu fotografija.  Za slijedeće tehnike potrebni su nam običan “flatbed” kućni skener, LCD projektor i malo mašte.

Efektno bez fotošop(ovanj)a

Image1Fraza “fotošop može sve” koristi se odavno, ali ipak postoji mnogo toga što je lakše, brže i nadasve zanimljivije uraditi tokom snimanja. Ovoga puta pozabavićemo se uređajima kao što su, na primer, ravni, kućni skeneri, koje možda već imate ili ih danas možete kupiti veoma jeftino. Pre nekoliko godina ovi uređaji bili su skoro sastavni deo svake konfiguracije računara, jer digitalni fotoaparati nisu bili na današnjem nivou. Druga grupa uređaja jesu projektori koji nam daju neograničene mogućnosti za eksperimentisanje.


Delimično zasečena ljuštura nautilusa postavljena je na parče pleksiglasa
i potom na ploču projektora. Slika je projektovana na beli zid, a zbog trodimenzionalnosti
objekta i ugla projekcije maksimalno su pojačane
i perspektivna i kolorna distorzija.

Projekcija

Dija i LCD projektori

Projektovanje fotografije ili nekog uzorka nije novitet. Ovu tehniku koristili su i sineaste prilikom snimanja filmova, a fotografi ih koriste kada u studiju treba dodati pozadinu koju je nemoguće tog trenutka fotografisati.Interesantno je da se specijalni dijaprojektori velike snage koriste već dugo u erotizovanim programima francuskih kabarea kakav je, na primer, Crazy Horse. U našim uslovima često smo koristili dijaprojektore koji obično imaju snagu od oko 150 W, koja nije nešto posebno kada tom količinom svetla treba fotografisati, ali se može iskoristiti, posebno danas kada visoke osetljivosti ne predstavljaju problem. Važno je napomenuti da je trenutno cena ovih uređaja veoma niska i da nabavka ne predstavlja nikakav problem. Ja i dalje koristim veoma stari Leica Pradovit dijaprojektor, prvenstveno zbog izuzetno kvalitetnog objektiva. Čak i najjednostavniji ručno pokretani dijaprojektor daće dovoljno dobru sliku koju možemo iskoristiti. Naravno da je za projekciju slike pomoću dijaprojektora potrebno imati dijapozitive, ali ni to nije uslov jer unutar ramice možemo staviti til, svilu ili bilo koji materijal koji propušta svetlo. U ramicu dijapozitiva moguće je postaviti bilo šta što nema veliku debljinu i to se može iskoristiti, na primer, za projektovanje strukture krila vilinog konjica, suvih listića kojima su istrulili najmekši delovi a ostale fine žilice ili semenki maslačka… Mogućnosti su neograničene.

_MZF2125Za ovu fotografiju iskorišćen je LCD projektor. Kako bi slika bila projektovana tamo gde želimo, napravio sam nosač projektora od špera, koji je pričvršćen na kuglastu glavu. Prilikom fotografisanja obavezna je upotreba stativa.


Overhead projektori

Pre pojave LCD projektora bili su rasprostranjeni takozvani “overhead” projektori i čak su oni najmoderniji imali kao dodatak LCD panel koji se mogao povezati s računarom. Danas se mogu pronaći po raznim ustanovama, a kao predložak možemo koristiti providne folije za inkdžet štampače namenjene projektorima, jer na njima možete lako odštampati bilo koji uzorak. Ovi projektori imaju prenos slike preko pokretnog ogledala tako da je sliku moguće lako usmeriti tamo gde nam treba, a zbog svoje konstrukcije, odnosno projekcije putem Fresnelovog sočiva, postoji jaka difrakcija boja koju je moguće kreativno iskoristiti.

Camera obscura

Možda će vam izgledati čudno, ali kao projektor slike možemo iskoristiti celu sobu. Jedan od najstarijih načina dobijanja slike bio je putem Camere obscure ili pinhole fotoaparata. Kombinovanje projekcije slike predela koji se nalazi ispred malog otvora iskoristio je veoma kreativno fotograf Abelardo Morell, koji dugoradi na svojoj seriji snimaka nastalih od slika pejzaža i gradaskih scena projektovanih unutar zamračenih prostorija punih nameštaja i slika. Kombinovanjem digitalnih fotoaparata i prastare tehnologije projektovanja on dobija po mnogo čemu jedinstvene fotografije.

Ivana je sa svojim studentima Akademije likovnih umetnosti Univerziteta u Novom Sadu radila vežbu koja se sastojala od projektovanja slike pomoću klasične camera obscure. Zamračena učionica, rupa kroz koju je prizor sa ulice projektovan i crno-beli fotografski papir bili su dovoljni za jedinstveno fotografsko iskustvo o kojem ćemo pričati u nekom od sledećih brojeva.

Skeniranje

Pera2
Koristeći dodatke za skeniranje dijapozitiva, odnosno prozirnih objekata možete “fotografisati” neograničeno mnogo providnih ili poluprovidnih objekata kao što su: pera, suvi listići, razne folije. Na primeru vidite pera skenirana pomoću Umax ScanMaker i700 skenera, koji ima hardversku rezoluciju od čak 9.600 tačaka po inču. Skeniranje objekata (koje je naravno moguće skenirati) daje fotografije ekstremnog kvaliteta i količine detalja koji nadmašuju većinu digitalnih fotoaparata, pa i leđa za srednji format. Ukoliko, na primer, skenirate površinu od 15×15 cm u rezoluciji 3.200 dpi, to daje fotografiju dimenzija 160?x?160 cm u rezoluciji 300 dpi.


Skeneri mogu biti iskorišćeni kao veoma moćne fotografske sprave, ali je potrebno napraviti nekoliko proba ako skener kupujete prvenstveno za tu namenu. Ova napomena važna je zbog različitih tehnologija koje se koriste. “Canonovi” skeneri koji koriste katodnu rasvetu daju fenomenalne rezultate i po pravilu imaju veliku dubinsku oštrinu skeniranog materijala. Za razliku od njih, kod skenera istog prozvođača koji koriste LIDE tehnologiju i imaju oštrinu jednaku debljini papira, oštrina postoji samo na gornjoj površini stakla.

Još jedan trik može dati zanimljive rezultate, a to je pomeranje, okretanje ili kotrljanje objekata tokom skeniranja, što daje zanimljiva izduženja i čudne linije. Jedino što stvara problem skenerima jesu ekstremno reflektujuće površine koje zaslepljuju CCD elemente, a rezultati su razlivene boje, potpuno bela ili potpuno crna područja, pa stoga izbegavajte hromirane predmete.

ruze
Buket ruža postavljen je direktno na staklo skenera, a dobijena fotografija karakteristična je po veoma specifičnom osvetljenju jer se katodne cevi kreću zajedno sa CCD elementom. U Beogradu je pre nekoliko godina bila izložba ?Herbarium Amoris? Edvarda Koinberga, koja je delimično urađena skeniranjem biljaka i njihovih detalja.

Zmija02
Pored jednostavnog postavljanja i skeniranja materijala na staklu skenera većina ovih uređaja ima i mogućnost rada s providnim materijalima. Na istom uređaju skeniran je i deo zmijske kože, tj. svlaka koju zmije ostavljaju u prirodi, najčešće na bodljikavim žbunovima tokom redovnog presvlačenja.

DinjaG
Napola presečena dinja postavljena je na skener tek nakon što je na staklo prvo stavljena acetatna folija koja je sprečila razlivanje tečnosti koje bi isprljale staklo. Pojedine objekte možete veoma efektno skenirati ako ih prekrijete belom kutijom veličine stakla na skeneru. Pogađate, naravno, da je tako nešto najlakše napraviti od kašir-pene.

Pripremio: Milan Živković